Štetna zračenja

Zračenje predstavlja energija koju čestice materije ili elektromagnetni talasi usmereno nose kroz prostor, a prodiru kroz čvrstu materiju.

U priručniku "Environmental Health Criteria 137" (WHO, Geneva, 1993) nejonizujuće elektromagnetsko zračenje se definiše kao pojava koja objedinjava zračenja i elektromag-netska polja koja nemaju dovoljno energije da prouzrokuju jonizaciju materije(raspadanje molekula na jone). Ova zračenja imaju energiju fotona manju od 12 eV, talasnu dužinu već u od 100 Nm i učestalost nižu od 300 THz.

Radiofrekventno zračenje

Radiofrekventno zračenje (RF) čini deo elektromagnetnog spectra čije se talasne dužine kreću od oko 100 km (vrlo dugi talasi) do jednog milimetra (granica IC-zračenja). Obuhvataju opseg frekvencija od 300 GHz. Prema jednoj

drugoj, široko prihvaćenoj koncepciji, frekvencija RF obuhvata vrednosti od 100 KHz do 300 GHz.

Životna sredina izložena je radiofrekventnom zračenju iz prirodnih i veštačkih izvora.Radioaktivno zračenje iz prirodnih izvora obuhvata veliku oblast frekvencija, pri čemu značajan deo toga zračenja čini zračenje koje emituje Sunce i galaksija. Radiofrekventna zračenja mogu da stvaraju i prirodni električni fenomeni, kao što su električna pražnjenja u atmosferi. Veštački izvori su mnogobrojni i u neprestanom su razvoju. U zavisnosti od gustine odgovarajućih frekvencija dele se na : izvore velike i izvore male snage. Izvorima velike snage smatraju se : radio i TV-odišiljači; radari; radarski teleskopi itd. Izvorima male snage smatraju se npr.: policijski radari ili relejni mikrotalasi; radari koji se koriste u kablovskoj televiziji; mikrotalasne peći koje se koriste u domaćinstvu.

Polja niskih frekvencija nastaju pri proticanju električne energije kroz provodne(mrežne) sisteme kao što su: transformatorska postrojenja, dalekovodi, sistemi i postrojenja vrlo visokog napona, električni vodovi, električni aparati i rasvetna postrojenja...

U savremenom svetu elektromagnetska zračenja su postala jako intenzivna pa ne postoji prostor na planeti do kojih ne dopiru. Tako su živi svet pa i ljudi neprekidno izloženi ovim zračenjima različite frekvencije i talasnih dužina.

Elektromagnetsko zračenje

Zračenje je prenos energije putem čestice ili talasa. Zračenje koje se prenosi putem čestica(neutron, proton, mezoni i dr.) se naziva korpuskularno zračenje, a ono koje se prenosi u obliku talasa se zove elektromagnetno zraĉenje. Elektromagnetno zraĉenje predstavlja promenu elektromagnetnog polja u funkciji vremena. Ovo zračenje je nosilac elektromagnetske interakcije(sile) i može se interpretirati kao talas ili kao čestica, u zavisnosti od slučaja. Čestice koje kvantifikuju elektromagnetsko zračenje su fotoni. Svako naelektrisanje promenom brzine kretanja generiše elektromagnetsko polje. Ova informacija se prostire kroz prostor brzinom svetlosti i osobine odgovarajućeg elektromagnetskog talasa su direktno vezane za dinamiku promene kretanja naelektrisanja. Alternativno, ako elektromagnetsko zračenje gledamo kao emisiju čestica (fotona),energija koju one nose je direktno vezana za talasnu dužinu, odnosno učestanost talasa. Što je veća učestanost to je veća energija fotona.Osobine elektromagnetskog zračenja zavise od njegove talasne dužine i kao takve se dele na elektriĉne, radio i mikro-talase, zatim na infracrvenu, vidljivu i ultraljubičastu svetlost, X-zrake i gama zrake. Ceo opseg talasnih dužina elektromagnetskog zraĉenja se zove elektromagnetski spektar. Dejstvo ovih talasa na čoveka varira u zavisnosti od frekvencija i amplituda signala, kao i udaljenosti od predajnika (bazne stanice) i trajanja izloženosti ovim talasima. Da i ne govorimo oštetnim zračenjima koja dolaze ”spolja” od poremećenog Zemljinog magnetizma, podzemnih vodenih tokova i tektonskih premeštanja (geopatogena zračenja), kao i od Hartmanove i Karijeve globalne mreže (kosmička zračenja). Današnja ispitivanja nedvosmisleno ukazuju da zajedničko delovanje geopatskih polja sa štetnim dejstvom i elektromagnetnih zračenja može da dovede do slabljenja organizma.

Podela štetnih zračenja

Geopatogena zračenja

su štetna zračenja čiji se izvori nalaze ispod površine zemlje. Njihovu pojavu može da izazove sve ono što preseca, raslojava ili na bilo koji drugi način remeti prirodne homogenosti Zemljinih slojeva. U ovu grupu zraĉenja spadaju:

Ø zraĉenje podzemnih vodenih tokova

Ø zraĉenje ruda i mineral

Ø zraĉenje geoloških pukotina (loma)

Ø zraĉenja nastala raspadanjem organskih materija.

Kosmička zračenja

su oblik geopatogenog zračenja koji je prisutan na svakom mestu Zemljine površine, u određenom geometrijskom rasporedu. Ova mrežna zračenja nastaju interakcijom kosmičkih sila sa Zemljinim gravitacionim i magnetnim poljima. Linije mrežnih kosmičkih zračenja nisu štetne same po sebi, ali postoji mogućnost da se na njih prenese snop štetnih zračenja nekog drugog porekla, formirajući čvorove. Kosmička zračenja formiraju sledeće mreže:

Ø Hartmanova globalna mreža (pravac S-J i I-Z)

Ø Karijeva globalna mreža (pravac S-I i J-Z)

Tehnička zračenja

- sa početkom industrijalizacije i pojavom novih tehničkih uređaja različitog porekla i namene, pojavili su se i novi tehnički izvori zračenja. Sa napretkom tehnologije i potrošačke elektronike, štetnost ovih zračenja se iz dana u dan povećava, ali se istovremeno povećava i ekološka svest ljudi. To područje je dugo vremena bilo zanemarivano, pa čak i namerno ignorisano od strane velikih kompanija koje su bile glavni izvor zračenja. Tehnička zračenja se mogu podeliti u sledeće grupe:

a) nejonizirajuća: električna (struja),elektronska

Nejonizujuća zračenja su elektromagnetna zračenja sa energijom manjom od 12,4 eV. Ovo zračenje nema dovoljno energije da izazove jonizaciju u živim organizmima. Prirodni izvori nejonizujućeg zračenja su retki i izrazito slabi. To su Sunce, udaljeni pulsari, ostali svemirski izvori i zemaljski izvori (munja). Razvojem električnih uređaja, gustina elektromagnetne energije oko nas je mnogo veća od prirodnih nivoa.

b) jonizirajuća: alfa zraci (jezgro helijuma), beta zraci (elektroni) (-), neutroni (nenaelektrisaneĉestice), gama i x zraci (em energija)

c) mehaniĉke vibracije:

prevozna sredstva, rad na teškim mašinama, ultrazvuĉne vibracije,neispravnih mašina i aparata.

IZVORI NEJONIZUJUĆEG ZRAČENJA

(1 ) Prirodni izvori

§ Električna i magnetna polja koja stvara Zemlja svojim magnetizmom§ Aktivnosti Sunca§ Dinamika atmosfere (statiĉki elektricitet, munje)§ Zračenja iz svemira (nove i supernove, sinhrotrona polja, radio galaksije, i dr)

(2) Elektroenergetna postrojenja i električni aparati

§ Elektrane i energane (SNR) – u objektima i spoljašnjim postrojenjima instalisana oprema i uređaji gde se zatvaraju strujna kola sa strujama većim od 1.000 A, a neizolovani delovi su podrazliĉitim, veoma visokim naponima.§ Dalekovodi i trafostanice u svom neposrednom okruţenju stvaraju magnetno zračenje čija indukcija iznosi od 5,0 μT pa i više od 100 μT.

(3) Transportna sredstva

§ Motorna vozila – elektromagnetna polja od uređaja za paljenje gorive smeše u motoru i usled rada elektromotora (posebno kod električnih vozila), navigacioni uređaji (satelitsko vođenje)§ Avioni – elektromagnetna polja usled rada radio i navigacionih uređaja i ugrađenih elektromotora § Brodovi – elektromagnetna polja usled rada radio i navigacionih uređaja i ugrađenih elektromotora.Jačina magnetnog polja kod transportnih sredstava dostiže i do 50 μT, a električnog polja i do 300V/m (kod aviona su iznosi znatno veći)

4) Uređaji u domaćinstvu

§ Televizijski ekrani i ekrani računara stvaraju statička električna polja i naizmenična električna i magnetna polja različitih frekvencija. Dok su starije tehnologije ovih uređaja stvarale jačinu polja, koja je na rastojanju od 30-40 cm iznosila i 10 kV/m, a uz sami uređaj i više, novi uređaji nestvaraju polja veća od 700 nT, odnosno 10 V/m.§ Veš mašina: 2 do 8,4 μT (razmak: 1 cm)§ Elektriĉne pećnice: 40 V/m§ Frižider: 30 V/m§ Usisivač: do 20 μT§ Automat za kafu: 16 V/m§ Toster: 40 V/m§ Fen za kosu: 40 V/m§ Muzički stub: 90 V/m§ Halogena stona lampa: do 1,5 μT, i td.(5) Medicinski uređaji § Laserski uređaj § Uređaj za magnetnu rezonancu(6) Sredstva za telekomunikacije, itd.

Naravno, ovo nije konaĉan spisak izvora nejonizujućeg zračenja, ali u dobroj meri pokazuje rasprostranjenost upotrebe ovih izvora bez kojih se savremeni svet ne može ni zamisliti.

Epidemiološkim studijama i eksperimentalnim istraživanjima dolazi se do zaključka da

elektromagnetna polja i talasi (koji su prisutni svuda

oko nas i čiji se intenzitet svakodnevno povećeva

preko dozvoljene granice) predstavljaju stalnu

opasnost po naše zdravlje čak i kada su u okvirima dozvoljenih granica. Stručnjaci već godinama

upozoravaju da su prvi simptomi oboljenja izazvanih

štetnim delovanjem zračenja povećana razdražljivost i nervoza, nesanica, glavobolje, osećaj malaksalosti i hroničnog umora, anksioznost, sklonost depresiji,teškoće pri pamćenju i problemi sa koncetracijom, gubljenje vitalnosti, smanjivanje telesne i psihičke aktivnosti i sl.

Današnja ispitivanja nedvosmisleno ukazuju da zajedničko delovanje geopatskih polja sa štetnim dejstvom i elektromagnetnih zračenja može da dovede do slabljenja organizma.

Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi ili spava, a u kojem nema štetnih zračenja.

Duga izloženost kompleksnom uticaju štetnih zračenja isključivo remeti energetsku strukturu bioloških sistema, a to se odražava tako što dolazi do pojave raznih oboljenja, kako psiho-mentalnih tako i fizičkih. Dugi uticaj štetnih zračenja kod slabije građenih ličnosti, dovodi do pojave najštetnijih oboljenja, pa čak i do smrti.

Najopasnija mesta su ona na kojima se čovek najduže zadržava, a to su krevet ili radno mesto.

Sada je ljudski organizam izložen daleko većim dozama zračenja nego što je to bio slučaj sa prirodnim izvorima. Naravno, da to ima određenog uticaja na ljudski organizam i njegovo zdravlje.

Na svakom od nas leži odgovornost za preduzimanje preventivnih koraka koji će zaštititi nas, našu porodicu i buduće generacije.

drugoj, široko prihvaćenoj koncepciji, frekvencija RF obuhvata